Kad zamiriše kruh, na trenutak se sve uspori. Sva stvorenja zastanu i dozvole si da miris kruha uđe u njihove nosnice i njihova srca. 
Taj miris podsjeća sve stvorove Božje na trud sunca, vjetra, kiše, zemlje, ratara, mlinara, pekara i još mnogih nepoznatih, ali ne i nevažnih ruku.
Znoj s njihovih čela, kruh je tisuću ljudi.
Bogu za kruh, plodove zemlje, vodu, život, zdravlje, roditelje, zahvaljujem prije jela, a nadam se da ćete i vi zahvaljivati, jer kruh se ne stvara sam od sebe, to je rad, trud i muka ruku čovječjih, ali jedno je sigurno, kruh je Božji dar.

                                                                                                   Kristijan Mrvičin, 6.B